СТЕФАН ЈАЊАТОВ ПРВАК СВЕТА У САВАТЕ БОКСУ

Суперталентовани члан савате клуба Банат из Зрењанина, Стефан Јањатов, освојио је светски трон на првенству света за сениоре, које је одржано протеклог викенда у Вараждину у Хрватској, уз учешће преко 350 спортиста из 40 земаља.

Јањатов је златну медаљу освојио у категорији до 75 килограма, савладавши такмичаре из Кине, Лианг Рена и Ирана, Али Резу Азаркхазина, а онда је у четврфиналу укрстио рукавице са сјајним Французом Фабрисиом Ногуеиром.

– Французи заиста важе за велике мајсторе савате бокса и због тога је за Стефана овај меч био изазов…Припремили смо тактику, Стефан, изузетно физички спреман, доминирао је током меча и на крају заслужено победио – напомиње тренер репрезентације Србије и председник зрењанинског клуба Банат, Слободан Боба Попов, поносно истичући да је Стефан Јањатов у полуфиналу лако савладао светског првака, Британца Џејмса Антила, а у финалу показао сву лепоту саватеа и своје мајсторство, рутински савладавши Италијана Кристијана Риверу.

Двадесетдвогодишњи члан савате клуба Банат из Зрењанина, снагом воље и менталном стабилношћу, доказао је да ништа није немогуће и попео се на врх света. Тренер у клубу и репрезентацији, Ивана Попадић, “дама са стилом и челичном вољом” вредно је радила са Стефаном и веровала у његов успех, а међусобно поверење и дисциплина донели су врхунски резултат.

– Стефан је заиста изузетан младић, ван ринга скроман и послушан, предан раду и тренингу, а у борилишти прави див. Перфектна физичка спрема, омогућила му је апсолутну доминацију и за њега у вараждинској спортској Арени, није било достојног противника.Наравно да сам пресрећна, јер ето након тачно десет година, у клубу поново имамо шампиона света, а ваља подсетити да је 2006. године наш председник Слободан Попов, у Француској освојио светски трон. Стефанов успех, најлепши је доказ да се у клубу одлично ради и да су борци из Зрењанина и даље светска савате велесила – наглашава Ивана Попадић.

– Светско злато је свакако круна моје каријере, осећај је фантастичан, мада још увек нисам потпуно свестан овог великог успеха и чињенице да сам баш ја првак света. Најтежа борба ми је увек она прва, али у Вараждину је таква била и финална против одличног Италијана, али успео сам да се уздигнем изнад свих тих ситних недаћа и превазиђем себе.Слушати химну Србије на победничком постољу, незабораван је осећај који ћу памтити док сам жив – нагласио је скромни младић из села Меленци, који свакодневно путује на тренинге у Зрењанин и изнад свега цени и поштује своје учитеље и тренере Ивану и Слободана….